Ispričali ste nam priču – Rimini, Italija

 

Bilo je pakleno vruće kada smo polazili sa vozne stanice u Novom Sadu. Nismo imali spavaća kola i znali smo da postoji mogućnost da se truckamo više od 24h. Bili smo mladi pa nam to nije bio problem. Voz je krenuo. Sa nama su bili i ostali drugari koji su se sa nama uputili u Italiju da volontiramo. Bili smo smešteni u malom seocetu blizu mesta Rimini.

Naravno svi smo jedva čekali da stignemo. Hranu smo pojeli pre nego što smo izašli iz Srbije. Ipak posle više od jednog dana vožnje i uživanja u prelepim kadrovima netaknute prirode kojom plovi vozna pruga stigli smo u kamp. Bili smo veoma razočarani. Do mora nam je trebalo više od sat vremena pešaka, a skoro ceo dan smo imali radne zadatke.

Jednog toplog avgustovskog dana dečko i ja smo se ranom zorom iskrali iz kampa. Pošli smo da se okupamo u moru i da se vratimo pre nego što nam počnu obaveze. Nije bilo ni 4 sata ujutru a mi smo već bili na putu ka plažama Riminija. Nije to sve bilo urbano kao danas. Znali smo jezik, ali znate da Italijani nisu baš preterano ljubazni tako da nam je trebalo skoro 2 sata da pronađemo plažu na kojoj možemo da se okupamo. More je tog jutra bilo mirno. Lenji zraci sunca su se promaljali kroz par oblačaka koji su prekrivali nebo.

Ne znam da li možete da zamislite našu sreću i zadovoljstvo kada smo prvi put pokvasili noge u slanoj i led ledenoj vodi. Kupali smo se, prskali, igrali, ljubili… Bilo je to predivnih nekoliko sati. Obaveze nam počinju tačno u 12 i znali smo da moramo što pre da se vratimo. Tada sam imala nešto više od dvadeset godina i žao mi je što nemam ni jednu fotografiju te prelepe plaže. Možda nije bila ni lepa, ali meni je bila najlepša! Naučila sam da je ništa u životu nije nemoguće i da sve može da se ostvari samo ako to iskreno želiš i ako se potrudiš. A ako stvarno želiš taj trud će ti biti zadovoljstvo.

Autor: Zvezdana Plamenac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *