Ispričali ste nam priču – Selo Morović

Bilo je letnje vreme 2012.godine. Naša dva vragolana i mi vapili smo za malo bega iz zagušenog, vrelog Beograda. Gde ćemo,šta ćemo, kako ćemo? More je bilo nemoguća misija.

Od svojih kolega sam dosta slušala o Moroviću,selu u Vojvodini poznatom po lovu i ribolovu a najviše po vojnom lovištu koje je bilo jedno od Titovih omiljenih mesta za razonodu.

I tako se mi zaputismo u Morović. Ika, šestomesečna beba, Aki ,dvogodišnji dečak, tata Željko, i ja,mama Ana.

DSC00455

Na ulazu u selo dočekao nas je predivani drvored, a zatim mala, katolička crkva Marije Magdalene stara nekoliko vekova. Sa desne strane pozdravio nas je Bosut i na njoj po neki alas. Kada smo prešli Bosutski most upoznali smo se i sa Studvom, drugim izvorom života za seljane iz Morovića.Polako smo sitgli i do lovišta a tamo… do tada nezapamćeni mir i tišina.Tragovi divljači koja se noću slobodno šeta i hrani govorili su o pitomosti ovog mesta. Kilometri i kilometri guste šume su nam na tren otkrili život koji u njoj vri. Videli smo po prvi put divlje svinje i košute, ali slobodne, u svom prirodnom staništu.Tu noć smo spavali kao nikada do tad.

DSC00435

Naša poseta lovištu je trajala  kratko. Ali i to je bilo dovoljno da nas podseti ko smo, odakle smo i čemu treba da služimo.Utisak koji smo udahnuli na ovom mestu,naveo nas je na odluku koja je zauvek promenila i obogatila naše postojanje. Iz gustog, zadimljenog Beograda preselili smo se u Morović i tamo proveli dve najspokojnije godine našeg života.

DSC00510

U Beograd smo morali da se vratimo iz svih onih razloga koji nas stalno šamaraju i ne daju nam da živimo u skladu. Ali kakvi god bili tu su i moraju se ispoštovati.

Mi smo se vratili bogatiji jer nam zauvek ostaju divne uspomene na Bosut,na malu istorijsku crkvu,na šumu i život u njoj,na jedno,malo,skromno mesto na planeti koje nas je vratilo sebi. A mi ćemo se uvek,makar na kratko, vraćati njemu.

AUTOR Ana Najvirt, OMŠ „Filip Višnjić“

1 Comment

Оставите одговор