On o veri

Pisaću vam danas O VERI

Velika se prašina digla kao i uvek  u toku praznika. Nikad mi neće biti jasna ta potreba ljudi da pljunu na ono što predstavlja kulturu, veru i običaje bilo kog naroda. Kada se priča o pravoslavlju, obavezno se poziva na skandale u SPC, na bludne radnje  popova… To je kao kad bi se neko razočarao u nekoliko lekara i zbog toga zanemario svoje zdravlje. Kako sam to već nekoliko puta rekao, popovi su samo deo naroda. Vera, po mom skromnom mišljenju, nije verovanje u Boga,  Alaha,  Budu niti u bilo kog drugog do VERA U SAMOG SEBE. Svako od nas je Bog za sebe. Sami sebi krojimo sudbinu, ali i igramo tu igru koju zovemo život. Možda se pitate, ako ja već verujem u sebe, zašto mi smeta ismevanje Božića, Uskrsa, Ramazana. Smeta mi jer je to deo tradicije. Tradiciju treba negovati. Božić nas „obavezuje“ da, gde god bili, ne zaboravimo odakle smo došli, da pokušamo da damo sve od sebe kako bismo taj dan bili u krugu porodice. Uči nas da budemo bolji ljudi, da budemo zahvalni za ono što imamo. Nije bitno u šta veruješ, bitno je da veruješ. Smeta mi što smo dali sebi za pravo da sve ismejemo do te mere da gubimo veru u sebe, u bližnje. Ako danas pljujemo po veri, da li će sutra svako od nas pljunuti sebe?

Ja vam neću reći u šta da verujete niti kako da živite, al ću vam reći da želim verujem u vas, u sebe.

Оставите одговор