PISMO BOGU

zahvalnost gratitude

PISMO BOGU

Dragi Bože,

pišem ti po prvi put. Do sada sam ti se uvek obraćao usmeno, ali mi se čini da nisi imao sluha za moj skromni tenor. Zamolio sam te da obratiš malo više pažnje na Srbiju, jer mi se učinilo da Te naš narod pominje samo u lošem kontekstu. Obično Tebe krive za sve nedaće i sva zla koja su snašla ovu zemlju. Ne okreći glavu sad, znam da sam umesto veronauke u srednjoj školi izabrao građansko vaspitanje, ali shvati me, ona plavuša je odabrala građansko, pa eto. Nisam išao u crkvu redovno, nisam postio, nisam se molio svakodnevno, i sad mogu do kraja leta da pišem šta sve nisam, ali neću. Reći ću ti šta jesam.

Uvek sam verovao da Ti postojiš. Obraćao sam ti se često kad mi je nešto trebalo. Trudio sam se da ne uzimam uzalud ime Tvoje. Davao sam sve od sebe da budem bolji čovek. Sve to jesam. A Ti? Kako je tamo gore? Verovatno zanimljivo jer je Tvoj vrt prepun dece koja su prerano napustila ovaj svet. Pošto Ti sve znaš, za svakog imaš plan i svakome si dodelio neku ulogu koju treba da odigra, možeš li mi reći koja je moja? Sad se verovatno smeješ, a veruj mi, i ja. Nemoj da mi odgovoriš na ovo pitanje, neka to bude iznenađenje.

Molim te da daš malo više mašte ovima koji smišljaju imena za nove bolesti. Nekako mi se čini da se ne trude dovoljno pa nam mnoge bolesti sadrže reč „rak“. Kakve si nam sve karikature dao da igraju uloge političara, neverovatno. Mogu ti reći da mi se takav smisao za humor uopšte ne dopada. Surov si bio i sa ovim vremenskim promenama, neodlučan si. Taman kad se uputim ka birou za zapošljavanje, ti baciš neku vodu ili sneg odozgo. I zašto negde kiša, negde suša, negde požari, negde zemljotresi, negde glad, negde prejedanje i holesterol? Zar to nije moglo malo da se podeli, pa da nam bude lakše?

Pišem ti iz jednog od mirnijih gradova u Srbiji( bar je to bio do pre 2 godine). Novi Sad se baš promenio. Ne znam da li ti imaš neke veze sa tim ili onaj drugi. No da ti sad ne dosađujem sa tim, vidiš ti to sve odatle. Voleo bih kad bi mi izašao u susret pa da imam malo više para. Ne tražim za sebe, stvarno, ja se krpim kako znam i umem. Treba mi da uplatim malo više kredita, pa da mogu da pošaljem SMS za pomoć Sandri Svorcan, Pavla Štrbca, Lanu, Nađu i druge. Ok, čekaj malo, stani. Da to nije malo mnogo? Mislim, ja sam običan smrtnik, ako ja treba da se bavim time, šta ćeš onda Ti da radiš? Evo, opet kiša. Ne ljuti se na mene, samo sam iskren.

Čini mi se da si se naljutio, al isto tako znam da to kod Tebe kratko traje, i da ćeš, za nekoliko godina, kad se malo smiriš, uzeti ovo pismo u razmatranje. Do tad, ja ću se truditi da budem dobar, a ti dragi „B“, radi sve kako misliš da ne treba.

PS: Zavidim ti jer ti moja baka Kata sigurno sprema kiflice, nedelja je. Pozdravi je puno i reci joj da ne brine za nas, dobro smo.

S

——————————————————–

——————————————————–

6
Ostavi svoj komentar

avatar
2 Comment threads
4 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
stiklakafakravatatangolinaRada72 Recent comment authors
  Subscribe  
Najnoviji Najstariji Najpopularniji
Obaveštavaj me o
tangolina
Gost

Više nego dobro pismo, volela bih da verujem…. da će Ga uzeti u razmatranje…a nešto mi se čini da ćemo ipak sve morati sami.
Srećni praznici 🙂

Rada72
Gost

Odlično pismo..