Sve je teško pre nego što postane lako

Kada si poslednji put počeo da radiš nešto NOVO? Ali stvarno novo, nešto o čemu nemaš pojma. Ne mislim da kuvaš hranu iz neke druge zemlje, nego kada si se upustio u nešto sasvim novo, novo. Možda nije lako ali ono…

Nemaš pojma? Ne sećaš se? Lako ti je? Teško ti je? Ne znaš?

Znači da si upao u kolotečinu. E to znači da tapkaš u mestu. A između ostalog znači da jedeš sebe. Ne vidiš ti to, ali zamisli da sediš na jednom mestu godinu dana. Nećeš da osetiš da ti nešto fali u početku. Udobno ti je, sve tu je na dohvat ruke. Sve je ok. Nema straha. Uživaš. Sad zamisli da je prošlo godinu dana i da MORAŠ da ustaneš da ne bi izgubio noge jer su te mišići izdali. Nisi osetio, ali desilo se. Naravno da je teško, ali ako ti te noge stvarno trebaju potrudićeš se da ih spasiš, zar ne? A sad zamisli šta bi sve mogao da nisi sebe doveo u situaciju da sediš godinu dana?

Kad jednom pomeriš granice otvaraju se novi horizonti.

Ili ceo život učiš da hodaš iznova i iznova ili se trudiš da poletiš, sve dok stvarno ne poletiš. Šta ćeš da izabereš je samo na tebi.

***

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *