Zamisli da ti se srce smori i kaže: Mrzi me danas da kucam, sutra ću…

ne propustaj daj krv spasi zivot srce

Šta trenutno radiš nije preterano bitno. Svi mi imamo neki svoj posao. Taj posao bi bilo dobro da obavimo u nekom određenom roku. Đaci uče za ocene na polugodištu. Studenti se spremaju za taj neki ispit koji ih muči. Ljudi rade za svoju dobrobit. Svaka ocena, svaki rad je lekcija više.

Ono što stalno prolazi to je vreme. Gura nas, upozorava da kasnimo i stalno nas podseća da je tu. Neko ga posluša, neko ne, ali je sigurno da puno đaka, studenata i (ne)radnog naroda izgovara onu staru – MRZI ME SAD, SUTRA ĆU. To mrzi me, neka posle ću i što možeš danas ostavi za sutra je najgora moguća navika koju možete da imate. Čak je gora i od preteranih slatkiša.

Mrzi me će te ubiti jednog dana. Kad budeš imao 100 godina ko zna za šta ćeš se pokajati jer nisi urado nešto samo zato što  te je mrzelo. Nije bio lep dan, ili je bio  lep dan pa nisi imao vremena, bilo ti je dosadno, nisi znao kako sad, sutra ćeš biti pametniji, morao si još malo da razmisliš, spava ti se, jede ti se, to je glupo….

IZGOVORI!!!

E sad zamisli situaciju da TI SE SRCE SMORI I KAŽE, MRZI ME DANAS DA RADIM, SUTRA ĆU DA KUCAM DANAS NE MORAM.

Ali to ne može da se desi! Buniš se! Pa ono mora da radi! Kako ću bez njega?!

E pa može i šta će ti ako te sve mrzi?

POKRENI SE, DANAS JE TVOJ DAN.

***

 

3 Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *