Kada smo počeli da planiramo naše putovanje kroz Francusku prvo što smo želeli da vidimo je Pariz i Ajfelova kula. U momentu rezervacije karata za Pariz shvatili smo da sve o Parizu i Ajfelovom tornju možemo da nađemo na guglu. Sve što je poznato i nepoznato nalazi se u turističkim vodičima na našem jeziku. Malo smo razgovarali i istraživali pa smo došli smo na ideju da posetimo istočnu Francusku i regiju Alzac.
PUTOVANJE POČINJE U PETAK 13
Možda se pitate zašto smo odabrali ovaj dan? Da, mogao je to da bude bilo koji drugi petak, ili bilo koji drugi dan, ipak želeli smo da razbijemo mit baksuznog PETKA 13. Koliko god da verujete ili ne verujete, TO JE SAMO OBIČAN DAN. Ljudi normalno voze automobile, normalno ulaze u GSP, aerodromi rade sasvim normalno. Život teče sasvim normalno na ovaj dan, ne samo nama, nego svima. Kažu da kakve su ti misli takav ti je život. U Bazel smo sleteli bez ikakvih problema.
—
Naš hotel RESIDHOTEL je smešten u centru Miluza. Rano smo stigli u Bazel, tako da smo odlučili da istražimo na koje sve načine možemo da stignemo do Miluza od EuroAirport Basel-Mulhouse-Freiburg. Saznali smo da postoji način da stignete za pola sata. Ako želite da idete na francusku stranu, pratite znakove sa strelicama na aerodromu – FRANCE; FRANCE; FRANCE.. Kada krenete na švajcarsku stranu ispred aerodroma staje bus koji vozi do Bazela, odakle možete brzo stići na železničku stanicu odakle imate voz direktno za Miluz ili neki od obližnjih gradova. Sa druge, franckuske strane aerodroma, imate drirektan autobus do Miluza, što vam krati putovanje i štedi novac. Taksi od aerodroma do Miluza je od 60 do 100 eura.
POZNANSTVA
Putovanja su divna stvar jer uvek možete da upoznate nove ljude. Tako smo na aerodromu sreli jednu gospođu iz Srbije koja živi u ovom delu Franscuske skoro 30 godina. Verovali ili ne, 25 godina je vozila autobus po Miluzu. Sada je u penziji i živi na relaciji Srbija – Francuska. Razmenili smo brojeve telefona i svako je otišao svojim putem.
MILUZ
Kada smo stigli do hotela, ušli smo u jednu od najslađih soba u potkrovlju ikad 🙂 Ostavili smo stvari i krenuli u istraživanje grada. U centru se spremao Božićni vašar, tako da smo vođeni Božićnim duhom, svetlima i jelkama šetali satima bez prestanka. Kada smo se vratili u sobu, uključili smo tv koji nam nije dugo držao pažnju jer su svuda bile vesti. Od umora, nismo predpostavili da se dešava nešto čudno, ugasili smo tv i otišli na spavanje.
JEDAN SAT POSLE PONOĆI
Sve počinje da zvoni, viber, sms, fb poruke… Nemamo pojma šta se dešava, svi nas pitaju da li smo dobro. Saznajemo da je uvedeno vanredno stanje u Francuskoj. Objašnjavamo da je sa nama sve ok i da ne brinu.
KOLMAR
Kada smo sutradan ustali i sišli na doručak, gde su nas naravno sačekali neodoljivi kroasani i sirevi saznali smo manje-više šta se događa širom zemlje. Tu smo upoznali devojku iz Amerike, koja sama putuje Evropom već par meseci. Poklonili smo joj našu Doncafe kafu, bez koje nigde ne idemo jer smo kroz priču saznali da obožava ovaj crni napitak 🙂 Odlučili da nastavimo naše putovanje. Seli smo u voz i za manje od 20 minuta našli smo se u prelepom Kolmaru. Od 10 sati ujutru pa sve do 18 časova po podne seli smo bukvalno na par minuta samo kako bismo nešto pojeli. Šetali smo ceo dan ovim divnim gradićem koji nas je, kao i Miluz opio božićnom čarolijom. Radost sa kojom ljudi ovde čekakaju praznike ne može da se opiše! Ljudi su ceo dan, od jutra do mraka, uređivali svoje izloge, przore, postavljali lampice… Jednostavno teško da možete da se oduprete tom duhu, šljokicama, anđelima, deda mrazovima…
VOZ i BOMBE
Čekali smo voz za Miluz u sumrak kada su nam javili da je drugi voz iskočio iz šina u blizini Strazbura… Mi smo bezbedno stigli na našu destinaciju, sve dok nismo stigli do ulice u kojoj se nalazio naš hotel. Tamo nas je sačekala policija koja nam je objasnila da je neko prijavio da se malo niže u istoj ulici, nalazi bomba… Pustili su nas u hotel. Posle manje od sat vremena, sve se raščistilo, na sreću bila je u pitanju lažna uzbuna. Kasnije smo otišli na večeru, međutim na putu do hotela sačekala nas je ista situacija u obližnjoj ulici. U svim gradovima Francuske ovog vikenda bila je prijavljena barem jedna lažna dojava bombe…
Zbog svih događanja, naš vodič je na kraju morao da otkaže našu turu. Ipak uspeli smo da vidimo i upoznamo Miluz zahvaljujući poznanstvima sa početka priče i veoma smo im zahvalni na tome. Nećete verovati, ali poslužili su nas Doncafe turskom kaficom za srećan put nazad 🙂
ZAKLJUČAK
Tek kad smo stigli u Srbiju saznali smo šta se sve tačno izdešavalo ovog petka 13. Žao nam je zbog svih ovih događaja i nevinih ljudi koji nisu zaslužili da na takav način napuste ovaj svet. Splet okolnosti naveo nas je da zaobiđemo Pariz ovog vikenda. Nadamo se da će oni koji su na položajima shvatiti da mržnjom ne mogu da izleče mržnju, kao i da nikakav rat ne može ništa da popravi. Svedoci smo situacije koja se dešavala na našim prostorima godinama u nazad. Da li iko može da kaže da je rat bilo šta popravio? Francuska, kao i svaka druga zemlja na ovom svetu, bez izuzetka ima toliko prelepih mesta koje treba posetiti i doživeti. Svako ko putuje i voli da putuje ima istu želju a to je svet bez granica, mir i sigurnost. Možda je to utopija, a možda i nije, ko zna… Ko god da ste, i gde god da živite fokusirajte se na ono dobro, na ono najbolje, najlepše što vas okružuje, na ljubav. Živite za mir i u miru. Budite informisani ali ne dozvolite da vam te informacije upravljaju životom. Srećni smo što smo upoznali ovaj mali delić Francuske i zauvek će nam u sećanju ostati njihov praznični duh i nasmejana lica koja ulepšavaju prazničnim ukrasima izloge, kuće i ulice u sred novembra. Širite ljubav a ne mržnju! Ne dozvolite da vas zaustavi strah jer
Za dvadeset godina bićeš više razočaran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi. Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istražuj!
Mi već imamo sledeću destinaciju a vama želimo srećan put gde god da idete 🙂
