Život je čudo. Uvek vas odvede na mesta za koja nikad ne biste ni pomislili da postoje, a kada stignete tamo shvatite da ste oduvek želeli da budete tu.
Pala je noć. Krenuli smo ka Senjaku. Vinarija Panajotović. Imali smo dogovor da se nađemo ispred laguma. Hmm… Šta je lagum? Po guglu to je podzemni prolaz… Hm dovoljno. Ne želimo dalje da istražujemo online, želimo da čujemo pravu priču! Deluje zanimljivo i mistično, čak malo i zastrašujuće. Ipak je 8 sati uveče…
Oboje nemirnog duha prelazimo na šalu jer smo naučili još odavno da predrasude skoro nikad nisu istina. Mada nam nije bilo jasno što bi neki lik muljao grožđe pod zemljom! Poznata nam je tradicija pravljenja vina iz knjiga i filmova, ovo se nekako ne uklapa! Parkiramo automobil i dolazimo do ulaza…
Vidno uzbuđeni čekali smo domaćina.
Posle kratkog upoznavanja krenuli smo hodnicima obasjanim bakljama i svećama. Mističan a u isto vreme, veoma prijatan prizor, kao iz nekog filma sa tajnim odajama. Slušali smo priču o istoriji laguma, kada se pretpostavlja da je nastao, za šta se koristio, ko se nekada davno šetao tim hodnicima…
Deluje zanimljivo, zar ne? Još je zanimljivije kad dođete do kraja ovog tunela i nabasate na gomilu precizno naslaganih boca, za koje kasnije saznate da su pune 🙂
A onda kreće priča o vinu uz degustaciju…
Saznali smo koje vino ide uz gorgonzolu a koje uz kačkavalj… Takođe saznali smo da neka hrana može da ubije ukus vina i obrnuto. Kada naučite zajednički ples hrane i vina počećete da uživate u pravoj degustaciji, posle koje vas neće boleti glava, niti će vam biti loše, čak i ako pomešate 2-3 vrste, sorte… 🙂
Temperatura u lagumu je 12 stepeni, što veoma prija vinu. Čuvanje vina je proces. Vino te uči da budeš strpljiv i da čekaš pravi trenutak, kad je ono najbolje kako bi ga prodao ili uživao u njemu.
Vino te nauči da osećaš i da slušaš svoja čula. Tek tada možeš da osetiš ukus čokolade, kafe, voća ili miris začina ili šljive.
***
Veoma je zanimljivo slušati tehnologa koji objašnjava kako se pravi vino u koje je zaljubljen godinama.
Priča o nastanku vinarije, razvoju tehnologije, flašama, čepovima, logou, etiketama i davanju imena kao što su Victor i Knez, neće nikog ostaviti ravnodušnog. I onda u jednom trenutku shvatiš…
Kad neko voli ono što radi iz ničega može da stvori nešto posebno. Ovaj lagum je bio hladan i mračan godinama. Vino i sveće su mu udahnuli život. Nekad zaboravljeno mesto danas je mesto zabave. Mesto na kojem nema mobilne mreže, Interneta. Mesto na kojem se vreme meri svećama. Mesto gde vreme staje i počinje dobra priča o vinu i životu. Živeli!
P.S. AKO POSETITE VINARIJU PANAJOTOVIĆ I KAŽETE DA STE PROČITALI NAŠU PRIČU DOBIĆETE BESPLATU DEGUSTACIJU RAKIJE 😉 Živeli!
Prelepo! Nisam znala da ovo postoji u Beogradu!
Divne su vam fotografije… Svaka čast
Kakvo mesto! Mora se posetiti odlična ideja, hvala
Mesto gde se meri vreme svećama, prelepo
Ovo je divno, vinarija u Beogradu, ko bi reko
Svaka čast. ovo vam je najbolji post do sad
rakija šampanjac moze moze
Ovo deluje kao pravi luksuz. Prelepota
Beograd? Tako blizu a tako daleko!
Odlicno opisano, bravo
Bravo za pricu ovo vam je jedna od najboljih, volim ovakve stvari super